Kritika nekreditnog novca

988788_593610127330374_1687797882_n

Stojan Nenadović, ekonomista iz SFRJ, svoje radove je objavljivao u “prestižnom” kvazisocijalističkom listu “Ekonomska politika”. Ovde se pojavljuje sa napisom “Nekreditni novac” kao “naučnik” koji hoće da spasi svet jer je otkrio da je “Marks tri dimenzije vrednosti robe sveo na jednu jedinu – rad, koji je samo deo troškova. Upotrebna vrednost, tj. korisnost, tržna cena i trošak svedeni su na jednu veličinu” (deo “Društveni računi i nekreditni novac”). Isto to autor kaže i na drugo mesto i time se svrstava u ekonomiste pre Marks za koje Marks kaže da nisu razlikovali upotrebnu i razmensku vrednost pa su se zbunjivali tvrdeći da razmenivači daju manje u razmeni a dobijaju više posle razmene. Oni nisu shvatali da to manje što daju u razmeni je razmenska vrednost (novac – kupac, i prodavac – roba, koja nema upotrebna vrednost za prodavca, ali isti prodavac za dobiveni novac će kupiti upotrebnu vrednost koja njemu treba) a posle razmene razmenjivači su dobili upotrebne vrednosti, za što i autor teksta i ekonomisti pre Marksa su tvrdili da je “više”. Sa time razmena je završena, jer oba učesnika u razmeni su dobili što su tražili. Običan čovek, pa čak i “naučnici – ekonomisti”, pod razmenom shvataju običnu kupovinu ili prodaju koji su dva posebna akta razmene nastala pojavom novca. U to razdvajanje već je sadržana mogućnost krize. O tome čitajte kod Marksa.

Na istu stranu autor predviđa “slom civilizacije” jer je u sadašnjoj praksi uobičajeno da se “polazi od nepostojanja viška korisnosti i, shodno tome, ramnoteža društvenih računa predstavlja glavnu prepreku daljem razvoju civilizacije, jer podstiče neracionalnost u korišćenju vrednosti”. (Ostavljamo nastranu Mizesovu istu tvrdnju o “ekonomskom računu u socijalističkom komonveltu” koja je zadala dosta muka “socijalističkim naučnicima” iz ekonomije koji nisu znali da u socijalizmu ne postoji razmenska vrednost pa su se trudili da je uspostave. I uspeli su na kolosalnu štetu radnika.) Dalje tvrdi u istom pasusu da se treba rešiti ova “protivrečnost između nadgradbe i baze, ukupne i potrebne korisnosti, odnosno viška korisnosti i proizvoda kulture” inače “zapadna civilizacija doziveće slom”.

Ostavljamo logičarima koji poznaju logiku i marksizam (ako ima takvih) da razmotre svu nelogičnost u poslednjoj rečenici. Nema se vremena izbacivati svo smeće koje razni “teoretičari” i kvazinaučnjaci gomilaju svakodnevno u mas-medijume i time zaglupljuju ljude. Radi toga se i provukao Novaković iz “socijalizma” i posle njega neko plasira njegove gluposti u javnost za nauku. Još urednik ekonomske politike trebao je daleke 1980-te odbaciti piskarenje Novakovića ali on to nije učinio. Šta će te, kakav autor takav i urednik – slabi mislioci i nikakvi marksisti – pa se kao “naučno otkriće” publikovalo i ono što su razna škrabala pisali još pre Marksa a sa čime je on raskrstio u Teorijama o višku vrednosti (Marks-Engelsova Dela, tomovi 24, 25 i 26. Ili četvrti tom Kapitala. Prosveta, Beograd).

Novaković je zabrinut za opstanak civilizacije u koju i mi živimo te podnosi svoje pisanje da “i sam ponudi odgovore na njene izazove, te spasavajući ovu civilizaciju i sami budemo spašeni”, kaže on. Blagorodno nema šta. Ali ako čovek sam preuzima ulogu spasioca društva i ima priliku da svoje predloge publikuje, pa čak i da formira “pokret za nekreditni novac” onda i za svega toga treba da stoji neko dublje proučavanje prakse i nešto više analize istoriskih podataka. Od svega toga kod Novaković nema ništa. Nema ništa ni od proučavanja doprinosa običnih sikofanata buržoazije. A o nekom dubljem osvrtu na doprinose Marksa i Engelsa – nema ama baš ništa. Kako da verujemo takvom dobronamernom spasiocu koji, sem dobrih namera, nema ništa drugo. Odgovora latinska izreka: Via ad Infernum consiliis bonis delapidatur (I put u pakao popločan je dobrim namerama). “Dobre namere” su veoma loša preporuka ako nedostaje znanje iz marksizma. A “spasilac” koji “pretpostavlja da će se fundamenti novog društva (komunizma – n.b.) realizovati u uslovima specifičnog tipa robne proizvodnje”, je veoma loš spasilac koji ne može spasiti ni sebe a kamoli društvo odnosno “zapadnu civilizaciju”.

Kapitalizam ne zna za nikakvu “specifičnu robnu proizvodnju” sem proizvodnju za tržište na kome se “potvrđuje da je rad utrošen na proizvodnju roba bio društveno potreban”. Kapitalizam nikako drugačije ne može to uraditi.

Slažemo se u ono, što kaže i Marks, da kapitalisti uzajamnom konkurencijom, razvijaju materijalnu bazu za novo društvo. Ali Novaković ne kaže tako. Naprotiv, on i u “komunističkom društvu” zadržava sve kategorije političke ekonomije, kao i u današnji kapitalizam. Znači on je “spasilac” kapitalizma ili zapadne civilizacije koja, “na žalost”, uopšte ne haje za takvo “spašavanje” i takve “spasioce”.

Nije tačna tvrdnja Novakovića da je “problem vrednosti robe do danas ostao naučno nerazjašnjeno pitanje”. On je ostao “nerazjašnjeno pitanje” samo za ljude koji mada su odrasli u “socijalizmu”, mada su se bavili “naučnim radom”, ipak nisu ni privirili u Marks-Engelsova dela (MED). A ako trebamo verovati samo na dva citata – jedan iz Marksove Bede filozofije a drugi iz Engelsovog Anti-Diringa – onda tvrdimo da ništa nije razabrao iz navedenih dela. Nikako nije smeo preći preko Marksovi reči:

“Ko s kategorijama političke ekonomije izgrađuje nekog ideološkog sistema, taj razjedinjuje članove društvenog sistema. Taj onda svakog člana društva pretvara u odvojeno društvo, a potom ova odvojena društva istupaju jednim za drugim” (MED, tom 7, str. 105).

Šta to znači? To znači da u jednoj zajednici ima “toliko zajednica koliko u njoj ima odraslih pojedinaca”, radi čega je prividno svo ono “jedinstvo, sloga i monolitnost” kojom se hvale današnji političari. A šta radi Novaković? On zagovara sve ono protiv čega je Marks.

 1016286_664868966875385_1615464729_n

O navedenom, pa i o celom napisu, ne bi se trebalo pisati, jer praksa je pokazala da od toga nema ništa. Marksizam, pod čim podrazumevamo samo Marks-Engelsova dela, je odavno pokazao šta i kako treba raditi, ali malograđanski moral, mentalitet i slično, nikako to da prihvati. A, evo dokaz je i ovaj esej koga analiziramo da na marksizam se odavno nisu osvrtali. A pametnjakovići političari danas čak su ga i izbacili iz sistema nauka. Pa, ipak nikako im ne ide. Kapitalizam, mada nema nikakvog protivnika, sem tri-četiri čoveka iza kojih ne stoji nikakva organizovana politička sila i koji su međusobnom nepovezani, ne može nikako maknuti s mesta. Zašto? Jer nema više nigde profita (sem u društveno erozivne procese: kriminal, droga, prostitucija, rat) koji je za njega osnovna motivirajuća snaga. Kapitalizam je stigao do kraja još u Marksovo vreme. Lenin ga je srušio. Međutim 1921. god. pravi katastrofalnu grešku svojom “novom ekonomskom politikom” koja je najveća istoriska greška jer sa njom je poništena do temelj Oktobarska revolucija a radnička klasa je ponovo vraćena u najamno ropstvo. On je bio uveren da “komunisti” mogu organizovati kapitalističku proizvodnju a da ne ugroze tekovine proleterske revolucije. Zato i prepotentno kaže: “Naš sadašnji državni kapitalizam nije onaj o kome pišu Nemci. (“Nemci” su Marks i Engels – n.b.) To je kapitalizam što smo ga mi dozvoljili. Je li to tačno ili nije? Svi znaju da je tačno.” (Ленин, Дела, во четириесет тома, том 35, стр. 219.)

“Svi su znali da je točno” ali nijedan nije znao da nije naučno ispravno. Jer, ako odgovaramo na pitanje “Šta su ekonomske zakonitosti” koje postavlja Novaković, kazaćemo “to su postupci miliona i milioni ljudi koji se ne mogu kontrolisati i radi toga dejstvuju kao slepa stihija, poprimaju svojstvo prirodnog zakona” (što je samo uslovno). To je važeće samo za kapitalizam. U komunizmu nema “ekonomskih zakonitosti”. U komunizmu ima samo ekonomija vremena a ne gubljenje istog u kupovanju i prodavanju i druge besmislenosti koje su svojstvene robnom privređivanju a zatupljuju i zaglupljuju čoveka do poživotinjenja, čak i gore, jer čovek je kobajagi je obdaren umom i razumom, pa bi trebao shvatiti po nešta što su kazali pametni ljudi.

Novaković je morao znati da je “robna proizvodnja najviši oblik kapitalističke proizvodnje” i da posle nje sleduje komunistička proizvodnja, koje se razlikuju kao nebo i zemlja. Zašto? Zato jer kapitalistička proizvodnja se bazira na razmenskoj vrednosti, a u komunističkoj iste nema. A Novaković optužuje Marksa da je sve tri komponente robe sveo na jednu – rad. On je toliko glup da ne vidi da je to uradio kapitalizam, a marksizam se bori za ukidanje kapitalizma i adekvatno i razmenske vrednosti.

Prva kriza kapitalizma je znak da isti treba ukinuti kako bi se proizvodnja i dalje razvijala normalno. Prva kriza se desila u Velikoj Britaniji 1825. Ali koji je imao onda um u istoj, u trećoj deceniji devetnajstog veka da razmišlja o ukidanju kapitalizma.

wealthofnations

Eto, čak i danas, neko hoće da spašava buržoasko društvo emitovanjem “nekreditnog novca kao poklon nadgradnji” i ne gledajući da u tom slučaju gazi ne samo marksističko načelo o ukidanju razlike između proizvodnog i neproizvodnog rada, već i učenje mnogih građanskih ekonomista o tome. Još Adam Smit kaže da “rad nekih najuglednijih društvenih staleža isto tako ne proizvodi vrednost kao ni rad slugu… Tako, na primer, vladalac zemlje sa svim svojim sudskim činovnicima i oficirima… cela vojska i mornarica neproizvodni su radnici… Istoj klasi pripadaju… sveštenici, pravnici, lekari, naučnici svih vrsta, zatim komedijaši, magioničari, muzičari, operski pevači, baletske igračice itd. Oni su sluge naroda i izdržavaju se od jednog dela godišnjeg proizvoda stvorenog marljivošću drugih ljudi” (MED, tom 24, str. 104). Pored tako jasnih reči A. Smita o neproizvodnom i proizvodnom radu, nedozvolivo je da Novaković piše o dodelivanju nekreditnog novca nadgradnji i da tako smatra da se rešava antagonizam između “baze i nadgradnje” što on ne shvata da je to suprotnost između proizvodnog i neproizvodnog rada koja se razrešava ukidanjem neproizvodnog rada. Isto kao što je u srednji vek buržoazija ukinala staleže i time omogućila nesmetan rast i razvoj proizvodnje. Zaista “rana buržoazija i njeni pisci su revolucionarniji” nego današnji filozofi i mislioci. Ko od njih danas razmišlja dali je vojska proizvodna ili nije? Ko od njih razmišlja o ukidanju države? Niko. Ali i ne moraju. Svet može i bez nih, a oni ne mogu. Valjda će se ljudi osvestiti i otarasiti tog đubreta i ostvariti Marksovu misao:

“U kolikoj meri radnički pokret u sebe prima komunističke elemente u tolikoj meri naredna revolucija će biti manje krvava, manje osvetoljubiva i nasilna.”

Mada smo ateisti previše cenimo neke Isusove reči. U tom smislu draga nam je njegova misao: “Odgovaraćete za svaku praznu izgovorenu reč (Mt. 12:36).” I beskrajno žalimo što nema boga koji, kao svemogući subjekt, bi kažnjavao za “svaku praznu izgovorenu reč”. Ovako, od takvih reči “nadgradnje” strada baza, koja je najmanje vinovna. Koliko bi bilo dobro da glupost boli. Ali ne, ona ne boli one koji prave gluposti, već one kojima su gluposti upućene i koji ih moraju trpeti.

milton friedman quote

Naša preporuka: Ne čitati esej o nekreditnom novcu Novakovića, jer bi to bilo gubljene vremena. Mnogo bolje će uraditi svako ako pročita Manifest komunističke partija o kome jedan student na Antikapitalistički konferenciji u Skoplju, reče: “Sad sam ga pročitao i, mada je napisan 1848-me, imam utisak kao da je napisan juče”. Ovo je očigledan dokaz tačnosti da je neznanje bliže naučnoj istini nego predrasude. Zaista je “mladost mudrija od starosti” koja je puna ne samo predrasuda i zabluda, nego je još toliko glupa da ne zna ni čitati i lenja da ne želi i misliti. A ko zna dali zna i misliti. Po onome što radi – ne bi se reklo.

Lazar Gogov, Tomislav Zahov, Jože Franc

Dojran, Makedonija, ponedeljak, 19.08.2013

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s